Oduvijek sam imala jaku želju da stavim hidžab, ali me sve nešto sputavalo, danas ću sutra ću. I tako dođe i taj čas kada ja odlučih da se pokrijem. Strah nisam imala ni od koga, jer u mojoj familiji je većina njih u vjeri i pod hidžabom. I tako Allah se smilovao i meni, počastio me da stavim svoju krunu. Prvo sam savladala sufaru, hvala Allahu, a zatim i tedžvidska pravila. Malo pomalo probudi mi se želja i za hidžabom. Mjesecima sam razmišljala šta i kako. Mužu nisam ništa govorila. Meni je jedino bilo bitno kako će on reagovati. I tako 03.12.2021. hvala Allahu, abdestim se i klanjam ikindija-namaz. Razmišljam što ne bih to sada, još lijepi petak. Muž je bio na poslu. Kad sam rekla svoju namjeru starijoj kćerki, odmah me podržala i predložila da pokrivena dočekam muža, da ga iznenadim. I tako s bismillom obučem od odjeće šta sam imala. Taj osjećaj ne mogu opisati. Koja nervoza, sreća, uzbuđenost. Kada je ušao, pogledao me i nasmijao se. Rekla sam mu da sam odlučila ovako od danas i počela plakati. Tješeći me rekao je da ako sam tako odlučila, neka tako i bude. Hvala Allahu koji me počastio, i mom mužu koji je sve to prihvatio. Nisam još imala ružnih komentara. I od familije sam dobila punu podršku. Želim svakoj sestri koja se dvoumi oko stavljanja hidžaba da kažem da ne razmišlja puno, jer je zaista lijep osjećaj i blagodat od Allaha. Da nas Allah sve uputi i učvrsti, amin.

 
Tags