Želja za hidžabom u srcu i mislima tinjala je već podugo. Kada bih vidjela sestre sa hidžabom suze bi mi krenule niz lice. Nisu to bile suze tuge, a ni radosti, mislim da su suze čežnje… Ono što me sputavalo u mojoj želji je već naviknut način života. Iz tog razloga postavila sam sebi jedno pitanje: “Šta me privlači na dunjaluku a da me odvraća od hidžaba?” Tada sam shvatila da ni društvo, ni odlazak na more, ni garderoba koja je već uveliko izazivala stid, ni izlazak na mjesta gdje je muzika, već odavno ne igraju ulogu u mome životu. Nisam željela više da čekam. Odlučila sam da to bude odmah, čim sam sebi postavila to pitanje. Nisam čekala da to bude ramazan, niti da pripremam garderobu, niti da se navikavam u kući na maramu. Kupila sam sebi jednu haljinu i maramu i čekala samo nekoliko dana da to bude petak, a ujedno i dan kada se babo vraća s terena. Molim Allaha da me učvrsti na Pravom putu i sve sestre koje su se odlučile ići Pravim putem, a i da pošalje uputu i milost onim sestrama kojima srce žudi za hidžabom. Amin

 
Tags