Moja želja za hidžabom u mom srcu se krije još od osnovne škole. Redovno sam išla u mekteb i
upijala svaku riječ našeg efendije koji mi je islam omilio. Međutim, kada sam to spomenula roditeljima rekli su mi suviše si mlada za takve odluke.
Godinama sam kupovala mahrame, suknje i tunike. Šta god sam radila u životu nisam bila
ispunjena, moja duša je bila prazna.
Prošle godine cijeli ramazan sam bila pokrivena u kući. Prošao je ramazan, i dalje sam čeznula za hidžabom i jednog popodneva odlučila sam saopćiti svojim najbližim da više bez mahrame neću izaći iz kuće. Bila sam spremna na sve, na odbacivanja, na ogovaranja.
Samo sam rekla da sam odlučila bez obzira ko šta mislio o mojoj odluci.
Neki su šutili, pojedini me podržali, ostali ispitivali razloge zašto, zbog čega ili koga.
Danas godinu i pol poslije, svoj sam život uredila onako kako želim.
Svaki dan učim nešto novo, prešla sam prvi džuz Kur'ana a prošle godine znala sam tek pokoji harf.
Poruka mojim dragim sestrama kojima se ta želja krije u duši – ne preispitujte se kako će ko reagovati. Allah, džellešanuhu je uz vas.
Onaj ko vas voli istinski, prihvatit će vas.
Da Gospodar olakša svim sestrama koje imaju prepreke u stavljanju svoje krune. Amin
 
Tags