Oduvijek sam imala želju za hidžabom, divila sam se tim ženama koje sam viđala na ulicama. Nikada nisam imala priliku da upoznam lično jednu od njih sve do jednom. Pošto Allah, džellešanuhu zna naše želje i ono što nam je u srcu, On učini da tako i bude, ako je to dobro za nas.
Tako smo suprug i ja kupili kuću u jednom mjestu u kojem su se u džamiji često održavala predavanja na koja smo skupa išli. Tu sam upoznala i žene koje nose hidžab. I što sam ih više upoznavala i komunicirala sa njima, sve sam više imala želju da budem kao one. Počela sam više da praktikujem namaz i učim Kur'an. I onda je počela ta borba da li da se pokrijem ili ne. Dvije godine je to moje razmišljanje trajalo. Jedno jutro, Allahovom voljom, ustanem, klanjam sabah, stavim hidžab i tako odem na posao.
Uskoro će prva godišnjica otkako nosim hidžab i još sam više ponosna jer znam da sam ispunila obavezu koju nam je Allah Uzvišeni propisao.
 
Tags