Prvo što želim reći jeste da hidžab nije prepreka nizašta na ovom svijetu. Dovoljna je vjera u Allaha i da sa tim što imate hidžab samo činite dobro sebi. Ja imam 16 godina. Moja želja za hidžabom je bila odmalena, a zaustavljao me strah, strah da se ne pokajem, da ne učinim grešku. Naravno, nisam odustala, bila sam uporna, ali mi je trebalo vremena. Upisala sam medresu, željela sam da mi se iman poveća. Svaki put kada bih bila u medresi sa mahramom, gledala sam sebe sa krunom, ali je šejtan taj koji stvara strah i odvraća te od toga. Svaki dan sam govorila “pa pokrit ću se danas” i tako iz dana u dan. To je trajalo oko 5 mjeseci. Došao je najljepši mjesec u godini – ramazan i tada sam govorila da želim, moja želja nije prestala da raste. Nekoliko dana pred noć Lejletul-kadr odlučila sam klanjati istahara-namaz, željela sam da mi želja ojača. Dok sam dovila za moju krunu, počela sam plakati od sreće koliko sam osjetila ljepotu u srcu i ljepotu imana. Dan kasnije, kada sam ustala, odlučila sam da se pokrijem za najodabraniju noć Lejletul-kadr. Prije nego sam se pokrila, a poslije istihara-namaza koji sam klanjala, bilo me je stid izaći bez mahrame iako sam bila otkrivena. Zaista nikada ne trebate da odustanete od nečega za čim imate želju.
Hvala Allahu na uputi i što ponosno nosim svoju krunu.
 
Tags